Pristalice Anana ben David ha-nasi su bile oslobođene nepodnošljivih poreza i tiranije.
Pored toga, u slučaju vanrednog događaja, imali su priliku da prime materijalnu podršku od svojih duhovnih i zajedničnih vođa.
Životi pristalica Anana ben David ha-nasi bili su mnogo bolji od života njihove siromašne braće talmudista.
Talmudisti u Jerusalimu su iz tog razloga u velikoj razmeri prebegli na stranu Anana.
Kasnije ćemo videti da su se unutar zajednice pristalica Anana ben David ha-nasi pojavili vrlo sposobni misionari.
Oni su putovali kroz gradove neustrašivo šireći Ananova učenja usred središta talmudskog sveta.
Iako je Anan ben David ha-nasi odustao od visokog položaja egzilarha, i svih počasti i povlastica vezanih za ovu službu, vlasti kalifata nisu prestale da se ophode prema njemu kao prema egzilarhu i odavali su mu primereno poštovanje.

Očigledno je da Anan ben David ha-nasi, kao i Martin Luter, nije bio zakonodavac.
Naprotiv, namera Anana i njegovih suvernika je bila da uči i tumači Zakon, da svoje ljude dovede moralu i pobožnosti.
 
Trebalo bi napomenuti da Ananova tumačenja Zakona nisu uvek bila tačna, u nekim pojedinostima, ali je uvek ostao posvećen principu da je Zakon samo jedan i jedini.
Zato mislim da greše oni koji veruju da je Anan ben David ha-nasi, svojim poricanjem Talmuda, odbacio istoriju i uništio most između sadašnjosti i biblijske prošlosti. ¹⁰
 
Iz prirode učenja našeg učitelja očigledno je da nije posmatrao Talmud kao Božji Zakon.
Isto je objavio i naš božanski Učitelj - Bog Izraela, mnogo pre Anana.
Dakle, ako svemoćni Bog nije odbacio istoriju i uništio most između sadašnjosti i biblijske prošlosti, onda je ni Anan ben David ha-nasi nije mogao odbaciti niti uništiti.
Naprotiv, Anan ben David ha-nasi, kao i naši komentatori koji su ga sledili učestalo su upućivali na Talmud u svojim komentarima, da li su njegove reči bile u skladu sa istinom i zdravim razumom.
Naša vera ne zabranjuje upotrebu intelektualnog dela, čak i ako su ga napisali posvećenici drugih religija.
Na sličan način, ideje grčkih filozofa i arapskih autora su se koristile i koriste se i od strane evropskih naučnika. ^11
 
10  Videti Grätz i njegova Istorija Jevreja, tom 11, str. 186
 
¹¹ Jedan od naših učenjaka, Nisim ben Noah, čak je naredio proučavanje Talmuda, jer, po njegovom mišljenju, Talmud sadrži i puno tekstova koje su napisali naši preci.

Međutim, mišljenja, tumačenja i analogne dedukcije Anana ben David ha-nasi zasnivale su se samo na pet Mojsijevih knjiga.
Koristio je knjige proroka samo da bi mu pružile tragove.
Iz Tore je Anan ben David ha-nasi izveo zaključak, na primer, da početak Praznika sedmica, Šavuot, mora pasti na dan posle Šabata, u nedelju.
Anan ben David ha-nasi ni na koji način nije oponašao sadukeje, iako je Grätz pokušavao da potvrdi.
Anan ben David ha-nasi smatrao je krv izvorom života; ¹² i nema razloga preispitivati tu činjenicu kao što Grätz to čini.
Jedna od Ananovih najvećih zasluga je to što je bio u stanju da liši verske vlasti njihove moći i uticaja.
Zato je svako mogao slobodno da izučava i tumači reči Zakona.
Anan ben David ha-nasi ukinuo je i sistem rabinskih dekreta i pravilo - Rabin je to rekao, dakle mora da je tako.
Pored toga, Ananova moć je bila prilično ograničena od strane njegovih učenika pošto su koristili ista merila i za njega kao i za druge verske vođe.
Kao što je rečeno, Anan ben David ha-nasi rodio se i odrastao u svetu Talmuda, i stoga su on a i njegovi suvernici povremeno tražili odgovore na svoja pitanja u tekstovima iz Talmuda.
To se nužno ogledalo u njihovim verovanjima koja se nisu uvek pridržavala čistog mojsijeizma.
Zato se pristalice Anana ben David ha-nasi nisu zvale karaitima, već ananitima.
Učenja ananita su se nalazila negde između učenja talmudista i učenja karaita.
Pojavila se nova generacija.
Generacija koja je odrasla u drugim uslovima i u drugačijem miljeu.
Ta generacija je vrlo brzo počela da opaža greške svojih učitelja i počeli su da upozoravaju na i da ispravljaju te greške.
Ovo se slagalo sa pravilom koje je sam Anan ben David ha-nasi postavio.
Može se pretpostaviti da su se ananiti nastali uglavnom od talmudista koji su prešli u Ananov tabor.
Ubrzo nakon toga ananiti su se spojili sa Benej Mikra​ בני מקרא, koji su propovedali čist mojsijeizam, a koji je samo Mojsijev Zakon.

¹² Videti pet knjiga Mojsijevih: Prva knjiga Mojsijeva ili B'rešit/Pos. 9:4 i Treća knjiga Mojsijeva ili Vajikra/Lev. 17:10-12

Na Istoku im se zatim pridružio ostatak sadukeja i betuzijanaca, čak i ako su to odbijali pre ovog sjedinjenja.
Nakon spajanja, počeli su da veruju u život posle smrti i u vaskrsenje mrtvih. ¹³

¹³ Počeci sadukeja i betuzijanaca mogu se naći u vreme Drugog hrama. Šizma u judaizmu desila se kao posledica ovog događaja: Antigon iz Soha, אנטיגנוס איש סוכו, bio je učenik Simona Pravednog, a kasnije je postao učitelj svojim učenicima i jednom im je rekao; Moja deco! Ne budite kao sluge koje služe svog gospodara radi plate, budite kao sluge koje služe svog gospodara bez zarada. Neka vas strah od Boga vodi! Dvoje njegovih učenika, Cadok (Zadok) צדוק i Betus (Bejtos, Bitus) בייתוס, shvatilo je i tumačilo ove divne reči alegorično. Oni su izmenili smisao ovih reči, zato što su iz njih izveli zaključak da ne bi trebalo da očekujemo nagradu posle smrti jer ne postoji. Stoga ako nagrada ne postoji, onda ne postoji kazna. To je podrazumevalo da nema ni života posle smrti niti vaskrsenja mrtvih. Cadok i Betus su krenuli svojim putem i počeli su da objavljuju tri glavna principa svoje vere, što je izazvalo šizmu u judaizmu.
To su: 1. Tumačiti Mojsijev Zakon u doslovnom smislu, bez ikakvog analognog zaključka. 2. Ne verovati u Božju vladavinu nad svetom uprkos činjenici da je svet stvorio Bog. 3. Ne verovati u život posle smrti i vaskrsenje mrtvih.
Ova šizma dostigla je ogromne razmere u vreme Drugog hrama. Mnogi sveštenici i članovi Sanhedrina su im se pridružili, uključujući osamdesetogodišnjeg egzilarha, Jehojakima יהויקים. Fariseji su dugo vodili rat protiv njih. Sadukeji su gotovo uvek bili na pobedničkoj strani i tek su na kraju ere Drugog hrama fariseji počeli da pobeđuju.

Spajanje sadukeja sa suvernicima Anana ben David ha-nasi, navelo je neke talmudske autore da označe sve karaite kao sadukeje.
Ovo izvrtanje istine motivisano je željom rabina da naude svojim verskim protivnicima.

Glavna i preovlađujuća struja karaizma sačinjavala je drevni Bene Israel.
Ovi Izrailjci su odvedeni u ropstvo 674. godine, pre hrišćanske ere, od strane asirskog kralja Šalmanesera (akadski: Šulmanu-ašarid).
To je bilo u vreme Prvog hrama.
Kralj Šalmaneser napao je Izrailjce za vreme vladavine kralja Osije הושע i tri godine je opsedao Samariju.
Samarija nije mogla da izdrži nepekidnu opsadu te se predala.
Kralj Asirije zauzeo je Samariju i poveo je Izrael u Asiriju, te ih je smestio u Ḥalaḥu, u Ḥaboru na reci Gozan, i u gradove Međana. (II Kraljevima 17:3)
Ovi iseljenici su postepeno migrirali kroz Aziju i Kavkaz.
Deo njih se naselio na obali Crnog mora, dok se deo naselio u unutrašnjosti Tavridskog (Krimskog) poluostrva i naselili su se u Starom Krimu (Solhad, Eski Kırım, al-Kirim), Čufut Kaleu (bivši Kirk-er) itd.¹⁴

¹⁴ Po Grätzu, Izrailjci nisu migrirali iz Azije na Krim, ali su u vreme progona migrirali iz Španije i okolnih zemalja.
Međutim, ova hipoteza ne odgovara istorijskim događajima.
Osim toga, Grätz ne odgovara na ključna pitanja: Kada se desio ovaj talas španskih izbeglica? Da li su te izbeglice bile talmudisti ili karaiti? I kako su stigle do Krima?
Proterivanje karaita iz Španije dogodilo se u dvanaestom veku, mnogo pre nego što su odatle proterani talmudisti.
Izgnani karaiti nisu se naselili na Krim već u druge zemlje.*
Naši preci, Bene Israel, živeli su na Krimu mnogo pre proterivanja karaita iz Španije.

Ovo potvrđuju mnogi istorijski dokazi, među kojima su neki od sledećih:

1. Opšte je poznato da talmudisti slave praznik Hanuka, koji su njihovi rabini uspostavili u znak sećanja na ponovno osvećenje oltara u Drugom hramu.
Budući da naši preci nisu živeli u Palestini, ili njegovoj prestonici Jerusalimu u vreme Drugog hrama, nikada nisu slavili ovaj praznik, a dugo vremena nisu ni znali mnogo o postojanju ovog praznika talmudista.

2. Karaiti, kao i talmudisti, drže postove u vreme četvrtog, petog, sedmog i desetog meseca.
Međutim, talmudisti dovode u vezu ove postove sa uništenjem Drugog hrama, dok mi karaiti ove postove dovodimo u vezu samo sa uništenjem Prvog hrama.
Iako naši postovi padaju u iste mesece kao i postovi talmudista, mi ih držimo drugim danima tih meseci.

3. Persijska lična imena, kao što je Gulaf; izvedeno iz persijskog گل آب  Gol-ab (ružina voda), Gohar; izvedeno iz persijskog گوهر Gouhar (dragi kamen, dragulj) koja su naši preci usvojili, još jedna su očigledna veza sa Persijom.
Ova tema je podrobno opisana u delu profesora Daniel Abramovič Hvolsona (Даниил Авраамович (Абрамович) Хвольсон), Zbirci jevrejskih natpisa, izdatoj 1884. godine od strane Arheološkog društva.

* Ova tema će biti opisana u sledećim poglavljima

4. Takođe, tatarska ili turkijska imena koja se pojavljuju na gorbovima naših predaka, mnogo pre nego što su prvi Tatari došli na Krim, jasno dokazuju da su naši preci došli na Krim preko Kavkaza i Persije.
Ova takozvana tatarska ili turkijska imena usvojena su iz ove oblasti, a mogu se naći i među persijskim imenima.

5. Za razliku od mnogih naroda, karaiti mogu lako i uspešno da se integrišu.
Nakon što su karaiti potpali pod hegemoniju muslimana, počeli su da koriste arapski jezik i arapska imena na Istoku, a tatarski ili turkijski jezik i tatarska ili turkijska imena na Krimu.
Pod vlašću Poljaka karaiti su počeli da koriste poljski jezik i poljska imena, a kad su bili pod vlašću Grka ili Vizantinaca karaiti su počeli da koriste grčki jezik i grčka imena.
Karaiti, koji su se preselili na Krim iz Konstantinopolja, govore španski, grčki, turski i ruski.
Dakle, moramo da postavimo ključno pitanje: Zašto karaiti i talmudisti, koji su po Grecu došli na Krim iz Španije, ne čuvaju bar jednu špansku reč u svom jeziku i zašto nisu sačuvali bar jedno špansko ime?!
Sve ovo dokazuje da su naši preci došli na Krim u drevna vremena kroz Persiju i Kavkaz te da nikada nisu bili u Španiji.