ענן בן דוד הנשיא

Reformator Anan ben David ha-nasi ¹ rođen je u Bagdadu, živeo je u vreme vladavine kalifa ( لخليفة halīfa) Abu Ja’far al Mansura ².

¹ Postoji mnogo protivrečnosti i neslaganja između tekstova talmudskih istoričara i tekstova arapskih pisaca, u vezi sa Anan ha-nasijem.  Na primer; Grätz nastoji da ubedi čitaoce da je Anan ostavio Talmud zbog opakih motiva i opisuje Anan ha-nasija kao sebičnog, svojeglavog, tvrdoglavog čoveka, bez postojane filozofske i opšte perspektive.  Nasuprot tome, većina arapskih pisaca, za razliku od Grätza, bili su savremenici Anan ha-nasija.  Oni su oslikali Anan ha-nasija u sasma drugačijim bojama i izjednačuju ga sa pozitivnim karakteristikama.  Prema njima Anan je bio bogobojažljiv čovek, prožet pobožnošću, koji nikada nije odlutao od istine.
Anan nije bio samo protivnik i neprijatelj talmudistima, nego i onim karaitima koji nisu imali strah od Boga, koji nisu čuvali zapovesti i koji su činili zla dela.  Pinsker u svom delu לקוטי קדמוניות, na strani 8, predstavlja mišljenje arapskog pisca Masuda: Ananiti su pristalice egzilarha Anana, starešine Izrailjaca u egzilu, koji je došao sa Istoka za vreme vladavine Abu Ja’far al Mansura, i koji je doneo odatle prepis izvorne Pete Mojsijeve knjige דברים. Kad je video da su talmudisti ili karaiti postupili suprotno zapovestima i prekršili zakonske odredbe, intervenisao je protiv njih. Osuđivao je talmudiste za sleđenje svojih lažnih učenja i bilo koje karaite ako su prekršili Zakon. Anan je bio poštovan i uvažavan ne samo zbog svog porekla, bio je potomak kralja Davida, već i zbog svoje erudicije, vladanja po Zakonu i pobožnog načina života.
Kaže se da je Anan rođen u vreme postojanja Hrama sigurno bi bio prorok.        
Na strani 6 Pinskerove knjige לקוטי קדמוניות piše: Rabin Jafet ben Sa’id, karaitski pisac, koji je živeo u prvoj polovini dvanaestog veka, napisao je da je tradicija Bene Mikra ili karaita, često istovetna učenjima Šamaja. Na strani 9 čitamo Abu al Fat Muhamad al Šahrastanijevo viđenje Anan ha-nasija: Ananiti su pristalice učenja slavnog egzilarha Anan ben Davida i njegovih istovernika. Oni se razlikuju od drugih Jevreja po ispravnom držanju praznika i šabatnog dana. Oni ne jedu meso onih vrsta životinja  koje su žrtvovane u Hramu. Umesto toga koriste, za hranu, meso ribe, ptica, divljih koza i jelena.

² Ne sme se pomešati sa Abu Amir al Mansurom, koji je živeo na prelazu između desetog i jedanaestog veka u Španiji, a koji je vladao kalifatom Kordoba u vreme detinjstva kalifa Hišama II.

Evo ga spisak predaka Anana ben David ha-nasi, na prestolu: David - Hasdaj - Bostanaj - Haninaj - Kafnaj - Aba - Ukban - Nehemija - Natan - Anan - Šafat - Johanan - Akub - Hezekija - Šemaja - Obadija - Jesaja - Hasadija - Berehija - Hananija - Mešulam - Zerubabel - Pedaja - Šealtiel - kralj Jekanija - kralj Jehojakim - kralj Jošijahu - kralj Amon - kralj Manaššeh - kralj Ḥizkijjahu - kralj Aḥaz - kralj Jotam - kralj Uzijahu - kralj Amacjahu - kralj Jehoaš - kralj Aḥazja - kralj Jehoram - kralj Jehošafat - kralj Asa - kralj Avijjam - kralj Reḥav’am - kralj Šelomo (Solomon) - kralj David.

Potomci Anana ben David ha-nasi, ostali su, sve do današnjih dana, deo egipatske karaitske zajednice.
Oni takođe žive u selu Hīt (هيت), koje leži zapadno od Bagdada.
Iako nisu brojni, oni su svesni svog kraljevskog porekla i brižljivo održavaju rodoslovno stablo.
Oni koriste drevni pergament sa svojim rodoslovima da bi zabeležili ime svakog novorođenog, a koji se prenosi sa naraštaja na naraštaj.
Ovaj zapis potvrđuju potpisi predstavnika zajednice, glavni hazan ³ i pečat sinagoge.

³ Haham - krimski karaiti koriste ovu titulu hazana za službu poznatu drugim karaitima kao haham.

Anan ben David ha-nasi, posvetio je svoju mladost izučavanju Svetog pisma i spisa iz Talmuda.
Kao odrasli učio je Božji Zakon i pisao je teološka dela.

U talmudskom okruženju bio je poznat kao prosvetitelj, pisac-teolog, a takođe i kao pobožan i besprekoran čovek.
Međutim, nije dugo zadržao ovu reputaciju nakon što je javno počeo da poriče božansko poreklo Talmuda.
On je objavio da baš kao što postoji samo jedan Bog, takođe postoji samo jedan Zakon darovan od Boga Mojsiju na planini Sinaj i zapisan od strane Mojsija u pet knjiga, i da nikada nije postojao usmeni Zakon.
Pristalice Talmuda potom su uspostavile frakciju jako neprijateljsku prema Ananu ben David ha-nasi.
Dugotrajni period skrivenog neprijateljstva između te dve stranke ⁴ izronio je u vreme izbora egzilarha.

⁴ Po rabinu Samuel Holdheimu, koji je bio jedan od najvažnijih pisaca talmudista; učenje karaita je postojalo mnogo vremena pre rođenja Anana ben Davida ha-nasi. Samuel Holdheim u svom delu מאמר האישות, objavljenom u Berlinu 1860., na strani 131 piše: izraz, učenje karaita nije postojalo pre rođenja Anana, ali su postojala učenja istovetna veri karaita, koja su naši pisci, rabaniti, označavali kao 'učenja sadukeja'. Zbog toga je neprihvatljivo poricati činjenicu da su se sporovi, između karaita i rabanita u vezi sa usmenim Zakonom, odvijali još od vremena drugog Hrama. U prošlosti su bili ti sporovi poznati kao sporovi između sadukeja i fariseja. Dakle, karaiti su u pravu kada tvrde da je njihva vera postojala mnogo pre Anana. On je samo izneo tu veru na Božju svetlost, ujedinio njene sledbenike, reformisao je i definisao i sistematizovao učenja te vere.

Nakon što je služba prvosveštenika Aronove dinastije, koju je odredio Mojsije, prestala da postoji, egzilarh ili roš galut je vladao judejskim iseljenicima.
Morao je biti נשיא nasi, potomak kralja Davida.

Položaj egzilarha uvek je uživao visoko uvažavanje, duboko poštovanje i ugled.
Oči celog Izraela bile su usredsređene na egzilarha jer ih je podsećao na srećna i  berićetna vremena prošlosti kad su njima vladali njihovi kraljevi.
Usmerili su se i na buduće vreme jer će potomak egzilarha iz dinastije kralja Davida postati očekivani mesija, spasitelj Izraela.
Čak su i kalifi upućivali duboko poštovanje prema egzilarhu, i pored drugih privilegija, stavljali su neke od svojih stražara na raspolaganje egzilarhu.
U tom trenutku najviše poštovanje bilo je dato tom položaju. ⁵

⁵ U vreme kada je Ananovom dedi, Bostanaju, dodeljen položaj egzilarha, kalif mu je dodelio pečat na kom je oslikana muva. Ta egzilarhova služba postala je prestižna i kraljevski plemenita zbog njegovih dela. Legenda o egzilarhu, koja se tiče ovog postupka prema ovom egzilarhu, kaže da je fanatični kalif bio ljut na predstavnike Jevreja koji su odbili da pređu na islam. On je naredio da se ubije cela dinastija egzilarha, da se uništi potomstvo doma kralja Davida. Sledeće noći, posle tog pokolja, ovaj despot je imao san u kom je video sebe kako se šeta kroz lep vrt. Zatim je video, pošto je naredio da se poseče sve drveće, da je ostalo samo jedno malo drvo. Kada su sluge ovog varvarina krenule da unište to poslednje drvo, iznenada se pojavio časni, sedokosi starac. Istrgao je štap iz ruku kalife i udario je kalifovu glavu tako jako da je krv počela da mu curi sa glave i iz nosa. Starac je ozbiljno pogledao kalifa i rekao mu gromkim glasom: Zlikovče! Kako se usuđuješ da uništavaš moj vrt; moje drveće koje sam zasadio pre više vekova?! U tom snu strah je odmah prožeo kalifa, pao je na lice pred starcem moleći za oproštaj i milost. Zakleo se starcu da će narediti da se zasade izdanci preostalog drveta i da će negovati te izdanke u vrtu, da bude mnogo lepši od pređašnjeg vrta za koji je naređeno da se poseče. Nakon što se probudio, ispričao je svoj san svojim savetnicima. Oni su mu objasnili da se san odnosio na pokolj potomaka kralja Davida, a starac kog je video u snu bio je prikaza  kralja Davida. Malo drvo, prema kalifovim savetnicima, predstavljalo je dete koje je bilo jedino iz te porodice koje je spašeno. Kalif je izdao edikt da se ovo dete mora pronaći. Zaista je bila jedna mlada trudnica koja je uspela da pobegne i rodi dečaka. Skrivala se sa njim u vrtlarevoj kući. Majka i dečak su izvedeni pred kalifa koji je potom, na osnovu onoga što je video u snu i u čast vrtlara ili spacioca, naredio da se dečak nazove Bostanaj. ^a) Kalif je zatim naredio da se dečak odneguje na njegov račun, a kada je napunio 13 godina predstavljen je kalifu. U vreme audiencije muva koja ubada sedela je na dečakovom čelu, i uprkos činjenici da je ubola dečaka, vadeći krv, dečak se nije pomerio iz poštovanja prema kalifu. To nije promaklo očima vladara svih muslimana. Kalif je bio zadovoljan ne samo ponašanjem svog štićenika već i njegovim mudrim odgovorima. Zbog toga je odlučio da nagradi dečaka dragocenim darovima i naredio mu da se ustoliči kao egzilarh. Kao podsetnik na duboko poštovanje koje je dečak pružio, licem u lice sa kalifom, kalif je naredio da se izradi pečat za mladog egzilarha sa muvom oslikanom na njemu.

^a) Bostan ili Bustan, što znači voćnjak ili vrt

Izbor egzilarha pratila je posebna, veličanstvena svečanost.⁶
U velikoj svečanoj dvorani, pripremljena su sedišta za egzilarha i gaone, koji su bili pedsednici Sinedriona ⁷, u Pumpediti i Suri.
Događaju su prisustvovali i predstavnici konstitutivnih zajednica.
Gaon iz Sure dao je govor budućem princu u kom je ukazao na dužnosti vezane za taj visoki položaj.
Zatražio mu je da se ne ponaša nadmeno prema svojoj braći i da uvek ispunjava svoje obaveze.
Ovo je pratila svečanost vođenja princa na zakletvu, koja se sastojala od polaganja ruku oba gaona na budućeg egzilarha.
Tad su se oglasile trube i gaoni su povikali: Živeo naš Gospodar, ovaj Princ, princ egzila!
Gomile ljudo koji su pristigli na svečanost odgovorili su glasnim klicanjima.
Zatim su se svi učesnici pridružili egzilarhu, kao počasna pratnja od sinagoge do njegove rezidencije.

⁶ Videti. Grätz, Istorija Jevreja, deo 11, str. 126 i 184.
⁷ Sanhedrini ili Vrhovni sudovi. Termin Sanhedrin je poznatiji Zapadnom svetu.